Do sada ste primetili da na mom blogu možete naći tekstove na različite teme. Budući da jezici spadaju u jednu od mojih sfera interesovanja, danas sam odlučila da se osvrnem na problematiku učenja stranih jezika.

Naime, pre dve godine sam započela blog o učenju nemačkog jezika pod nazivom Nemački za godinu dana. Da, kao i veliki (verovatno dvocifreni) postotak našeg stanovništva, i ja sam se upustila u avanturu učenja ovog ne baš tako omiljenog jezika. Možda će biti preterano da kažem da sam uživala u svakom trenutku tog procesa, ali mi je tih 9 meseci intenzivnog (i napornog) učenja zaista prijalo. 

Zašto?

Jedna spontana sa časa da bih upamtila ovo Langenscheidt-ovo izdanje slikovnog rečnika

U dobrom društvu i učenje je lakše

Verujem da je važno i od koga i sa kim učite neki jezik. Ja sam, kao profesor jezika, bila posebno skeptična, ali sam imala sreće i naišla na profesora (i grupu) sa kojima je bilo vrlo zabavno učiti.

Ako ikako možete, pokušajte da pronađete profesora koji će učenje učiniti zabavnim. Bilo bi dobro da učenike podstiče na međusobnu komunikaciju (na stranom jeziku!), da koristi video i audio sadržaje kojih danas ima na pretek (Youtube, muzika, spotovi, filmovi, memi), a bilo bi lepo i da u nastavu uključuje društvene igre (npr. igre memorije, asocijacije, Tabu, Dixit).

Jedna od igrica sa časa nemačkog

Sastav grupe već ne možete da birate, mada o tome možete donekle da se raspitate pre početka nastave kod sekretara u školi. Uvek može da vam zapadne neki pojedinac (ili pojedinci) koji će remetiti ritam grupe, bilo čestim upadicama ili zadržavanjem grupe jer ne rade redovno. Ipak, ako veći deo grupe skladno funkcioniše, i padobranci će vremenom shvatiti šta moraju da promene kod sebe.

Gde god da kreneš, sebe sa sobom nosiš

Najzad, kod opažanja učenja jezika kao “muke” ipak bih morala da primetim da je ključna naša perspektiva tj. gledište osobe koja uči. Uzmimo primer nemačkog jezika, na blogu Nemački za godinu dana pisala sam o tome kako mnogi ljudi nemački smatraju ružnim i grubim jezikom. Pokušajte da izbegnete tu zamku. Pronađite sadržaje koji su, primera radi, u vezi sa vašim hobijima i interesovanjima. Kada budete shvatili da zahvaljujući nemačkom možete da pogledate neku kvalitetnu emisiju na Youtube-u na temu koja vam je bitna, sigurno će vam i taj “grubi” nemački postati nešto prijatniji.

U ovome vam može pomoći i muzika – evo moje liste pesama posle kojih nećete moći da kažete da je nemački ružan.

Ipak, ukoliko vam baš ne polazi za rukom da oterate predrasude o nemačkom jeziku koje vas prate godinama (ako ne i decenijama), postepeni napredak u znanju mogao bi da vam bude dodatni vetar u leđa u čitavom procesu učenja.

credit: polyglotproblems.tumblr.com

U današnjem tekstu sam se bazirala na učenje u školi jezika tj. u grupi. Postoje naravno i druge opcije poput samostalnog učenja i privatnih časova. Upoznala sam ljude koji su sami uspešno (na)učili strani jezik, ali je za ovaj vid rada samodisciplina od ključne važnosti. Isto tako, privatni časovi su odlično rešenje, naročito ako super "kliknete" sa profesor(k)om. Međutim, ovaj vid rada može da bude frustrirajuć posebno ukoliko strani jezik učite "od nule" – može vam se činiti da ne napredujete dovoljno brzo ili pak da ste dali dosta para, a da niste mnogo napredovali. Iz ovih razloga mislim da su individualni časovi pogodniji za kasnije nivoe, kada je neophodno samo usavršavanje i popunjavanje "rupa" u znanju, ili kao dopuna redovnim časovima u školi ili na fakultetu. Privatni časovi u paru, sa partnerom/drugom/drugaricom, takođe su dobra opcija – em su zabavniji, em su nešto povoljniji za džep. Svakako razmotrite i tu opciju ukoliko nikako ne uspevate da uskladite obaveze sa terminima kurseva jezika tokom nedelje.

O blogu Nemački za godinu dana

Što se tiče ovog bloga, nisam sigurna da li ću nastaviti da ga pišem, ali planiram da ga do daljnjeg ostavim na Blogger-u, pošto me podseća na jedan lep period života i pošto se nadam da će možda nekome ko uči nemački jezik tih šest tekstova ulepšati bar nekoliko minuta života.

Šta je sa drugim stranim jezicima?

Sve što sam napisala po pitanju nemačkog, važi i za druge strane jezike, jedino su stereotipi koji se vezuju npr. za engleski, francuski, ruski i dr. nešto drugačiji. Koliko sam samo puta čula “danas svi znaju engleski” ili “engleski se podrazumeva”. O ne, itekako se “ne pozdrazumeva”. Francuski je divan, ali “mnogo težak”, te neretko čujem “učio/la sam ga u školi, ali sam sve zaboravio/la”. Za ruski sam čula slične komentare kao za francuski, uz čestu opasku da im je “Ruskinja” bila mnogo stroga i da su zato mrzeli ruski.

Osim različitih stavova o stranim jezicima, tu je i razlog za njihovo učenje, tj. bolja perspektiva koju ćemo možda imati zahvaljujući nekom stranom jeziku. Tako je danas, uz engleski “kojeg svi znaju”, najperspektivniji nemački, možda i ruski, dok ostali jezici najčešće ostaju entuzijastima. Pa dobro, mora neko i ostale jezike da uči. :)

A vi? Koje strane jezike ste do sada učili i kakvo je bilo vaše iskustvo? Kojim trikovima se služite kada niste oduševljeni time što treba da naučite